PARK PRIRODE PONJAVICA

PONJAVICA

Ponjavica, kako neko reče,

reka koja nikuda ne teče,

nego mirno ispod brega spava

baš k’o da je prostrta ponjava.

Ona spada u prirodna čuda,

jednostavno, dođe niotkuda,

ni izvora, ni ušća, ni toka,

pružila se mirna i široka.

Sa glinenom obalom se ljubi,

ali svoje korito ne dubi,

sa vodom se iz podzemlja hrani,

i od mulja neuspešno brani.

Pritisci se sa svih strana šire.

Ponjavica lagano umire,

zadnju bitku za opstanak bije,

spasite je, jer još kasno nije.

Pa da opet pusta želja mine

ljubitelje zdrave okoline,

a ona da, prozirna i čista,

pokraj sela ponovo zablista.

Da se vrate utve zlatokrile,

u stanište gde su nekad bile.

I da vidra pliva uz obalu,

pravi društvo labudu i ždralu.

Trska uvis raste i leluja,

povija se pod pesmom slavuja,

šuma krasi obale zelene,

kupališta i sportske terene.

Nije dosta tabla pored vode

na granici sa parkom prirode,

potrebni su ljudi od akcije,

da se bitka ponjavička bije.

Sva su mora skupa i daleka,

a nama je u dvorištu reka,

apelujem na sve ljude svesne,

aktiviste zajednice mesne,

na stručnjake i na prirodnjake,

na opštinske i gradske prvake,

i na svako uticajno lice,

apelujem za spas Ponjavice.

Ilija Injac, Pančevo