ГРАДСКИ ПАРК 2020-11-25T11:51:38+00:00

ТРГ КРАЉА ПЕТРА I

Трг Краља Петра I, највећи и најлепши градски трг, ушушкан је у историјском језгру града, између важних институција од којих су поједини објекти споменици културе.

У непосредној околини трга налази се зграда Градске управе града Панчева, Народни музеј, Стара пошта, хотел Слобода, Штапска зграда, Графова кућа (данашња Војвођанска банка)…

Место на коме се данас налази трг, за време турске а затим и аустроугарске владавине, налазило се унутар зидина утврђења. Међутим, тврђава је морала да буде срушена према  одредбама Београдског мира из 1739. године.

Трг краља Петра I сходно политичким приликама мењао је име једанаест пута:

1855           Grosser Markt Platz

  1. – 1891. Велика пијаца
  2. – 1918. Франц Јозефов трг
  3. – 1920. Велики трг – пијаца
  4. – 1921. Краља Петра трг
  5. – 1941. Трг краља Петра I
  6. – 1944. Трг Адолфа Хитлера
  7. – 1946. Трг краља Петра I
  8. – 1956. Трг Ослобођења
  9. – 1993.   Трг Бориса Кидрича
  10. – до данас Трг краља Петра I

Трг је образован  1761. године а данашње просторне обрисе добија крајем 18.века. Осим честе промене имена, простор  је мењао и намену, био је војни полигон, пијаца, парк.

Све до 1905. године, Трг Франца Јозефа није био озелењен и имао је намену пијачног трга.

Пред одржавање изложбе 1905. год. у Народној башти, овај трг је озелењен садницама липа, дивљег кестена  и платана.

Трг Велике пијаце  је красио Велики крст посвећен Светој Тројици израђен од ружичастог мермера подигнут 1804.год. Овај споменик је рушен од удара грома два пута.

Трг Велике пијаце  је калдрмисан 1853. године.

На Великој пијаци ископан је 1830. године јавни бунар, а на њој се налазила и прангија из које се пуцало у „опасним или свечаним приликама“.

Музички павиљон од вештачког камена са електричном расветом, који се и данас налази на тргу, изграђен је 1928. године када су образовани и травњаци.

Разгледнице из тридесетих година прошлог века сведоче о постепеном нестајању поплочаних површина у корист зелених. Стазе у парковском делу обликоване су у виду великог сидра а предпоставља се да је њихово уобличавање последица утицаја речног саобраћаја и трговине у граду.

Споменик Краљу Петру I ослободиоцу, по коме је трг у више наврата носио име, подиже се 1932. године на основу конкурсног рада Петра Палавичинија. Бронзани споменик коњаника окренутог према Београду налазио се на каменом постаменту украшеном рељефима.

Током Другог светског рата по наредби немачких власти, крст је склоњен са трга и пренешен у порту Успенске цркве.

После рата споменик је разбијен а остаци постамента се данас налазе  у Народном музеју у Панчеву. У овом периоду трг је у целости озелењен а пијаца потпуно измештена.

Осим поменутих споменика на тргу се могу видети и спомен-бисте др Светиславу Касапиновићу, Марку Кулићу, Змај Јови Јовановићу, Олги Петров, Стевици Јовановићу.

Посебан украс трга је фонтана „Водени цвет“ изграђена 1973.год., дело  вајара Божидара Јововића и архитекте Ивана Јелића.

Тих година парк је обогаћен и новом врстом дрвета, пратећи модне трендове у хортикултури, врстом Celtis occidentalis – амерички копривић  који је заменио времешне тополе.

Захваљујући њиховим неправилним широким крошњама, стазе уз које су посађени, добијају ефекат зелених тунела.

Осим копривића, данас се на тргу налазе и сребрнолисне липе, јеле, јавори, дивљи кестен , брезе, кедрови, жалосни дудови,…

Споменик Великог крста обновљен је 2004.год.

Данас се на тргу налази и модерно уређено, увек радо посећено дечије игралиште.

Трг се простире на површини од 1,95 хектара и не представља само транзитно место већ и простор за састајање и окупљање житеља.